Dezert i osveženje, Mikseri, Porcelan, Recepti

Čokolada: Vrste, kalorije, upotreba i uticaj na zdravlje (uz malo istorije)

Objavljeno od strane

On septembar 29, 2021

Komentari su isključeni

U daljem tekstu možete saznati više o istoriji čokolade, njenoj nutritivnoj i kalorijskoj vrednosti, vrstama, uticaju na zdravlje i organizam, i nekim neobičnim upotrebama koje čokolada ima osim dezerta i poslastice.

Kratka istorija čokolade

DOLAZAK ČOKOLADE U EVROPU

Čokolada ima interesantnu istoriju. Ime potiče od Astečkog naziva Ksocolatl, koji su je pili hladnu i pravili od, na suncu sušenog, prženog i isitnjenog kakao zrna kome su dodavali začine, vanilu i vodu.

Vraćajući se sa putovanja u Novi svet Kolumbova posada je 1502. donela u Evropu prve količine kakao zrna. Španci su ga kombinovali sa vanilom i drugim začinima, šećerom i mlekom i dobili preteču čokolade.

Iz Španije kakao je prenet u Francusku i stiže u Englesku 1650. Nekoliko godina kasnije dodaje se šećer. U prvo vreme korišćena je samo kao napitak koji postaje popularan po gradovima Evrope gde su ga rado konzumirali mladi u kućama. U čvrstom obliku, nalik na marcipan, inovirana je u 18. veku u Francuskoj.

Zbog poznatog stimulativnog efekta davana je noćnim stražarima da ne bi zaspali na straži.

NASTANAK MODERNE ČOKOLADE

U 1828. C.J. Van Huten iz istoimene holandske familije, snabdevača čokoladom za piće u Amsterdamu, nastojeći da napitak bude manje uljast pronašla je način kako da odstrani kakao maslac iz zrna. Ustanovili su da se mešanjem ekstrahovanog kakao maslaca sa kakao zrnom dobija pasta koja apsorbuje i šećer i taj put vodi ka izradi čokolade za jelo.

Prava čokolada za jelo javlja se tek 1830. kada se kakao prahu, dodaje kakao maslac i šećer i ta mešavina u mašinama – melanžerima meša, pa konšira da bi se dobila fina masa čokolade.

POPULARIZACIJA ČOKOLADE

Posle 1850. godine proizvodnja čokolade širi se celim svetom. Javljaju se čuvene firme kao Sušar, Nestle, Lindt. Keler, Kadmari, Menie i druge koje i danas proizvode kvalitetnu čokoladu. Dodavanjem mleka u prahu rađa se mlečna čokolada a njen inovator je švajcarska firma Peter 1876.

Čokoladna tabla je inovirana prvi put u 1910. u SAD i korišćena je u Armiji za vreme II Svetskog rata. Najveći proizvođači i izvoznici čokolade u Evropi su Nemačka, Holandija, Francuska, Beneluks i V. Britanija.

Hranljiva vrednost

Čokolada je koncentrovan proizvod koji ima visoku energetsku vrednost: 100 g mlečne čokolade daje 540 kalorija, a čokolade za kuvanje – 513 kalorija. Zavisno od toga da li je mlečna čokolada ili obična čokolada sadrži 55-62% glukoze, 30% masti i 2-9% belančevina, a sadrži i dosta kalijuma, kalcijuma, gvožđa, magnezijuma i vitamina D.

Što je u čokoladi više kakao sastojaka, a manje šećera, čokolada je vrednija a inače mora sadržati najmanje 32% kakao sastojaka.

Vrste i oblici

Čokolada ima raznih vrsta po sastavu i obliku. Tip čokolade zavisi od mešavine kakaa, metoda prženja kakao-zrna i količinskog odnosa kakaomaslaca, bezmasnog kakao-praha i šećera u gotovom proizvodu.

Po obliku čokolade mogu biti u tablama, štapićima i drugim oblicima, obično aromatizovane vanilinom, cimetom, karanfilićem, kardamomom ili bademom. Gorka crna čokolada je pogodna za kuvanje tj. pravljanje raznih poslastica.

TAMNA ČOKOLADA

S razlogom se može nazvati izvorom zdravlja. Svega nekoliko kockica tamne čokolade dnevno smanjiće rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja i poboljšaće vam koncentraciju. Zanimljivo je da jedna štanglica od 25 g ima 40 mg flavonoida (više od čaše crnog vina), dvostruko veću količinu antioksidanata (iz kakaa) i polovinu količine šećera u odnosu na mlečnu čokoladu.

S obzirom na to da je, uglavnom, zaslađena voćnim šećerom – fruktozom, u njenom ukusu mogu uživati i dijabetičari. Da biste u potpunosti doživeli čitav spektar ukusa, komadić čokolade polako topite, odnosno pustite da malo “odleži” u ustima.

BELA ČOKOLADA

Osnovni sastojci bele čokolade jesu kakao buter (najmanje 20%), mleko (14%), mlečna mast (od 3,5%) i šećer (manje od 55%).

S obzirom na to da ne sadrži kakao, bela čokolada samim tim ne sadrži teobromin (alkaloid koji ima stimulativno dejstvo, a vodi poreklo iz kakaa), tako da je „bezbrižno“ mogu konzumirati osobe koje iz zdravstvenih razloga moraju da izbegavaju ovaj alkaloid (nesanica, depresija, nervoza…).

MLEČNA ČOKOLADA

Osnovi sastojci mlečne čokolade jesu šećer, vanila i mlečna masa, koja je najzaslužnija za blag, ali i znatno slađi ukus ove čokolade, u odnosu na druge vrste ovog slatkiša.

Mlečna čokolada je masnija, odnosno ima više nezasićenih masnih kiselina i holesterola, a samim tim i veću kalorijsku vrednost. Ipak, ako nemate problema sa viškom kilograma ili ne bolujete od kardiovaskularnih oboljenja, bez griže savesti možete uživati u “punoći” ukusa mlečne čokolade.

DIJET ČOKOLADA

Želite da sačuvate vitkost, a da se pri tom ne uzdržavate od omiljenog slatkiša? Možete konzumirati dijetalne čokolade, ali vodite računa o količinama (samo štanglica dnevno) i da se ne zavaravate da natpisi “diet” ili “light” znače da je proizvod bez kalorija. To samo znači da ima manju količinu određenih sastojaka (uglavnom masti ili šećera).

Najslađe iskušenje sada možete naći sa prirodnim šećerom (fruktozom) i biljnim vlaknima (inulinom).

Istraživanja

UTICAJ NA ZDRAVLJE

Naučnici su došli do sledećeg zaključka: ko redovno konzumira čokoladu, može da spreči infarkt ili šlog. Oni koji uživaju u čokoladi, ali u tome ne preteruju, čine nešto dobro za svoje zdravlje, smatraju naučnici.

Nemački institut za istraživanje o ishrani je u svojoj poslednjoj studiji objavio: Čokolada je dobra za srce i krvni pritisak. I još nešto: tamna čokolada je zdravija od bele ili mlečne čokolade. Da budemo još precizniji, pozitivni efekti čokolade sa većim procentom kakaoa su veći.

STUDIJA

Naučnici su u periodu od deset godina pratili životne navike i zdravlje desetine hiljada odraslih osoba, tačnije 19.300 osoba. Muškarci i žene između 35 i 65 godina odgovarali su naučnicima na pitanja koja su se ticala njihovog zdravstvenog stanja.

To su činili svake dve do tri godine. Istovremeno, svakih pet godina naučnici su želeli da znaju kako izgleda njihov jelovnik.

Na osnovu svih tih podataka naučnici su dokazali: šest grama tamne čokolade dnevno snižava krvni pritisak, u roku od dva do tri dana. Osobe koje su jele najviše čokolade, u proseku 7,5 grama dnevno, imale su nizak pritisak, ali i za 39 odsto manji rizik da dožive infarkt ili moždani udar od osoba koje su prosečno jele samo 1,7 grama čokolade.

U ČEMU JE TAJNA?

Ipak, naučnici jedno nisu uspeli da dokažu. Na čemu počivaju ti pozitivni efekti tamne poslastice?

Ranija istraživanja su ukazivala na to da bi za to mogli da budu odgovorni takozvani flavanoli. Te biljne supstance nalaze se u kakaou i dovode se u vezu s niskim pritiskom. S obzirom da tamna čokolada ima veći procenat kakaoa, moglo bi se objasniti, u skladu sa najnovijim istraživanjem, zašto tamna čokolada pozitivnije utiče na srce i krvni pritisak od bele i mlečne čokolade.

Ali, pažnja! Niko ne treba da se „zatrpava“ čokoladom: „Male količine mogu da pomognu u sprečavanju srčanih oboljenja“, kaže jedan od autora studije Brajan Bujže. „Ali, bitno je da se čovek odrekne druge visokokalorične hrane, kako bi mogao da održava telesnu težinu“, naglašava on.

Ljubavna bomba

Zahvaljujući blagotvornoj mešavini masti, belančevina, ugljenih hidrata, kompleksa vitamina B i minerala (gvožđe, magnezijum, kalcijum i cink), čokolada bi se mogla nazvati i “ljubavnom bombom”.

Ne samo da će čuvati vaše zdravlje, vratiti vam energiju i ojačati mišiće, već će vas i usrećiti, podići raspoloženje i opustiti vas. Snažno afrodizijačko dejstvo čokoladi daju kakao, kofein (deluje kao stimulans), teobromin (stimuliše srčani mišić i nervni sistem) i feniletilamin (deluje kao antidepresiv i utiče na dobro raspoloženje).

Druga strana medalje

Čokolada sadrži i obilje zasićenih masnih kiselina, pa i holesterola (pogotovo čokolade sa povećanim sadržajem mleka), te može uticati na zdravstveno stanje osoba sa povišenim nivoom holesterola i triglicerida u krvi. Stoga se preporučuje da se ograniči njeno konzumiranje.

Jedna štanglica čokolade dnevno sasvim je dovoljna, jer veća količina neće ostvariti pozitivan efekat. Najveću korist od ove božanske poslastice dobićete i ako budete birali tamnije vrste, koje sadrže veću količinu kakaa, a samim tim i više bioaktivnih nutritijenata.

Čokoladna kozmetika

Čokolada se u kozmetici najviše koristi zbog antioksidansa u kakaou. Naime, antioksidansi iz kore kakaoa odlažu znakove starenja, aktiviraju izgaranje masnih naslaga i imaju psihološki stimulišući efekat, zbog čega je kakao više nego povoljan izbor kada je o kozmetici reč. Zapravo, već je i naučno dokazano da čokolada povoljno deluje na kožu, pa je sve češći sastojak mnogih krema, balzama i spa proizvoda.

Nakon korišćenja čokoladne kozmetike, koža je pročišćena od nečistoća, mekša i sjajnija. Kakao, poput kofeina, podstiče cirkulaciju i pospešuje razgradnju masnoća. Zbog svog hemijskog sistema, čokolada deluje na kožu skoro podjednako euforično kao i na mozak.

Upravo endorfin, koji ispušta mozak, deluje na kožu stimulirajuće i obnavljajuće. Osim što poboljšava teksturu kože, čokolada je snažno tonizira, a svojim obnavljajućim svojstvima podstiče proizvodnju kolagena i elastina, što joj osigurava potrebnu čvrstinu i zategnutost.