Cveti

Cveti su pokretni hrišćanski praznik koji se slavi dan posle Lazareve subote (Vrbice), uvek pada u nedelju i to nedelju dana pre  Uskrsa. Cveti su jedan od najradosnijih praznika kojim se obeležava poslednja nedelja pred početak Isusovog stradanja, smrti i vaskrsenja. Ovim praznikom  slavimo svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim.

Isus u Jerusalim nije ušao na konju kao ratnik već na magarcu kao Princ mira. Narod ga je svečano dočekao mašući palminim grančicama, bacajući svoje haljine i cveće pod Isusove noge i pevajući mu uz duboko poštovanje. Vrbine grančice od kojih se pletu venčići za praznik Vrbicu odakle i potiče naziv samog praznika simbolizuju palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu. Na praznik Cveti ne treba obavljati velike poslove.

Međutim, s obzirom da se na ovaj dan pojavljuje pun Mesec kada prema verovanju um i veštine ljudi postaju jači i moćniji ipak treba započeti neki posao i doneti poneku odluku. Praznik Cveti pada na proleće tako da ga narod vezuje i za buđenje prirode i njeno cvetanje. Uoči Cveti, na prznik Vrbicu bere se cveće. Beru su veliki cvetovi da bismo bili lepi i krupni, dren da bismo bili jaki, ljubičica mirišljavi i privlačni, a vrbove grančice zdravi i napredni. Ubrano cveće ne unosi se u kuću već se ostavlja u dvorištu u posudi sa vodom.

Rano ujutru na praznik Cveti cveće se plete u venčiće kojima se kiti kuća, a vodom u kojoj je cveće stajalo, umivaju se svi ukućani. Momci od ubranog cveća prave bukete u kome svaki cvet ima značenje. Na igralištima i raskršćima sastaju se sa devojkama i poklanjaju im bukete. Devojke po cveću od koga je buket napravljen razaznaju osećanja momaka. Momci i devojke provode vreme u šali i smehu, ali ne igraju i ne pevaju jer još uvek traje post.