Veliki petak
Veliki petak ili Strašni petak je dan najveće hrišćanske žalosti. Obeležen je Isusovim stradanjem, njegovim raspećem i smrću za spasenje sveta. Veliki petak je najznačajniji dan u nedelji stradanja. Na ovaj dan se strogo posti i ne rade kućni poslovi ili poslovi na njivi. Na trpezi su posni rezanci sa orasima, makom ili valjušci od krompira. U crkvama oltar je bez svećnjaka i cveća. Unosi se krst prekriven belim čaršavom koji se zatim skida što simbolizuje Isusovo lišavanje odeće pre razapinjanja na krst.
Vernici se u crkvi okupljaju u tišini. Dolaze u crkvu da bi se pričestili. U toku mise obavezno se čita ili peva Pasija svetog Jovana o stradanju Isusa. Na Veliki petak je uobičajeno da vernici prođu „put krsta“sa četrnaest stanica. Kod svake stanice vernici se uz molitvu prisećaju određenih trenutaka Isusove patnje. U Vatikanu ovu litiju predvodi Papa. Put krsta sa četrnaest stanica datira još od 1600. godine. U pojedinim crkvama, put krsta se prolazi svakog petka u godini. U zrenjaninskoj katedrali put krsta vernici prolaze svakog petka od početka uskršnjeg posta do Velikog petka. Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja najčešće crvenom bojom. Crvena boja označava Isusovu krv, ali i vaskrsenje, radost i veselje.
MAKARONE SA MAKOM
Praznujte Veliki petak i postite uz rezanca sa makom, vojvođanskom starinskom poslasticom koja svojim ukusom i mirisom vraća u detinjstvo.
SASTOJCI
- ½ kg širokih posnih rezanaca
- 300 gr mlevenog maka
- 1 dcl vode
- 100 g posnog margarina
- 1 kesica vanilin šećera
- 3 kašike meda
- 1 kašičica soli
PRIPREMA:
Rezance skuvati u posoljenoj vodi. Kuvati oko 5-7 minuta. Kuvana rezanca procediti i isprati ispod mlaza hladne vode. U međuvremenu pripremiti mak. U posudu sipati vodu i vanilin šećer. Kada voda prokuva dodati mak i par sekundi ostaviti na šporetu. Skloniti sa vatre i umešati med. U dubljoj posudi rastopiti margarin i dodati rezanca. Na umerenoj vatri mešati oko minut. Dodati mak, promešati i poslužiti po želji uz omiljeni džem dok su rezanci još topli. Na isti način pripremite rezance sa mlevenim orasima ili prezlama.
Prijatno!
ZANIMLJIVOST:
Rezanci sa makom u Vojvodini su poznati pod nazivom nasuvo sa makom. U Vojvodini je nemoguće zamisliti kraj nedeljnog ručka bez nečeg slatkog na stolu tako da se rezanci često nalaze na njihovoj trpezi, nekada sa makom, a nekada sa orasima.
Čuvarkuća
Na Veliki petak farbaju se uskršnja jaja. Jaje je simbol obnavljanja života i prirode. Prvo crveno ofarbano jaje naziva se čuvarkuća. Crvena boja označava Isusovu krv, ali i vaskrsenje, radost i veselje. Čuvarkuću čuvamo u najlepšoj činijici do naredne godine. Po starom narodnom verovanju, nakon godinu dana čuvarkuća se zakopava u bašti kako bi godina bila rodna. Običaj je da se u sud sa vodom u kome se kuvaju jaja doda uskršnja ili bogojavljenska osvećena vodica. Jaja se kuvaju u lukovini ili farbaju veštačkim bojama. Pre farbanja i kuvanja, jaja se mogu iscrtavati rastopljenim voskom i perom za pisanje i šarati uskršnjim motivima. Obojena jaja mogu se ukrasiti i šljokicama ili uskršnjim nalepnicama.
ZANIMLJIVOST:
Postoje brojne priče zašto se jaja boje u crveno. Jedna priča kaže da kada je Marija Magdalena došla u Rim caru Tiberiju sa vešću da je Isus vaskrsao donela je i korpu jaja. Car joj nije poverovao rekavši da bi to bila istina isto kao kada bi jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je izgovorila “Hristos vaskrese” i jaja su postala crvena. Po drugoj legenda stanovnici Jerusalima su se rugali Hrišćanima da Isus nije vaskrsao, jer bi to bilo isto kao da kokoške nose crvena jaja. Sledeće godine na dan Uskrsa upravo to se i dogodilo.
FARBANJE JAJA U LUKOVINI
Farbanje jaja u lukovini je starinski, prirodni i najomiljeniji način bojenje jaja naših baka još od davnina.
SASTOJCI
- 20-30 jaja
- lukovina po potrebi
- ženske najlon čarape i plastični džak od krompira
- ubrani listovi, travke i cvetići
- 1 kašičica soli
- 2 kašike sirćeta
PRIPREMA:
Jaja obrisati vlažnom krpom, na njih stavlajti travke, listiće ili cvetiće, pažljivo ubacivati u prethodno isečene čarape i vezati koncem. Jaja, takođe, možete umotavati u plastični džak od krompir ili mokra jaja uvaljati u sitno seckanu lukovinu i čvrsto vezati u čarapu da se dobiju takozvana mermerna jaja. U dublju posudu staviti red lukovine, poređati jaja po lukovini pa preko jaja ponovo posuti lukovinu. Naliti hladnu vodu da pokrije jaja i dodati so i sirće. Staviti jaja da se kuvaju. Kada voda provri smanjiti vatru i kuvati jaja još 15-20 minuta. Skinuti jaja sa vatre i ostaviti da odstoje u lukovini još 30 minuta. Vaditi jaja na krpu kašikom, ostaviti da se malo prohlade, pa skidati čarapu ili džak. Premazati jaja krpicom umočenom u ulje ili mast da dobiju sjaj.
Prijatno!
ZANIMLJIVOST:
Farbanje jaja zapravo uopšte nije hrišćanski običaj, već su ga Hrišćani preuzeli od drevnih Egipćana, Persijanaca, Feničana i Hindusa koji su farbali jaja. U ovim kulturama se verovalo da je svet stvoren iz ogromnog jajeta i da samo jaje predstavlja simbol novog života što se kasnije idealno uklopilo u hrišćansku tradiciju. Zabeleženo je i da kada su sveštenici pokrstili severno-afrička plemena, baš u vreme Uskrsa, članovi plemena su farbali jaja u crvenu boju iako im sveštenici pre toga nisu objasnili ovaj običaj.
