Klimatske promene na Zemlji i ekološka kriza kao posledica nekontrolisanog industrijskog razvoja, neefikasnih tehnologija i prekomernih korišćenja fosilnih goriva zagadili su atmosferu, uništili ozonski omotač, omogućili prekomernu radijaciju i globalno otopljavanje.

Šume kao naša prastaništa i sadašnja odmorišta, oaze mira i proizvođači kiseonika i mnogih miomirisnih trava i bilja zahvataju veliki deo planete zemlje. Šume su rezervoar ugljenika i važan elemenat ublažavanja globalnog zagrevanja. Klimatske promene i šume su suštinski povezane. Globalna promena klime kroz povećanu srednju godišnju temperaturu promenila je količine padavina tako što je pogodila šume koje vezuju i čuvaju ugljen-dioksid prekomernim eksploatisanjem.

Sečom i paljenjem šume postaju izvor gasova staklene bašte. Drveće i šume

uklanjaju ugljen-dioksid iz vazduha i konvertuju ga fotosintezom u ugljenik. Atmosfera je oslobođena ovim ,,zarobljavanjem ugljenika’’ u šumama. Gotovo je nemoguće sagledati štetu koja nastaje uništavanjem jednog od najvažnijih prirodnih resursa šuma koje su svetsko skladište ugljenika. Usled zagrevanja mora i okeana štete koje pogađaju šumske ekosisteme dovode do deforestacije i otpuštanja ugljenika u atmosferu.

Takođe poplave i oluje pogađaju vodene tokove od kojih drveće zavisi i imaju negativan uticaj na zdravlje šuma. Menja se i ekobalans životinjskih vrsta sa razarajućim posledicama. Planiranje upravljanja šumama, a zbog opštih ciljeva podrazumeva upravljanje i korišćenje na takav način da se očuva biodiverzitet kao i obnavljanje, vitalnost i potencijal šuma, a da se ne ugroze drugi ekosistemi. Posebno negativni efekti ekstremnih atmosferskih pojava kao što su suša, oluje, visoke temperature dovodi do širenja izazivača biljnih bolesti i parazita.

Sledeća negativna posledica klimatskih promena je pomeranje klimatskih zona što dovodi do pomeranja i vegetacionih zona kako po geografskoj širini tako i po nadmorskoj visini. Samo mala promena temperature imaće pomeranje ka polovima za 200 do 300 km kao i veće pomeranje ka većim nadmorskim visinama na 150 do 200 m.

Globalno zagrevanje atmosfere pomera šumske zajednice ka polovima, a i povećaće se smrtnost drveća kao posledica stresa, napada insekata, biljnih bolesti, a da ne pominjemo zagađen vazduh i kisele kiše. Može se očekivati lošija biološka mogućnost za adaptaciju i ograničenje raznovrsnosti.

Procene štetnog uticaja klimatskih promena stvoriće smanjenje vlage u zemljištu, pojavu klimatskih ekstrema, smanjenje vegetacionog perioda, otežanu reprodukciju.

Pored zagrevanja promenljivi klimatski faktori su ozon i UV-B zračenje što jako loše utiče na same biljke. Još 1987. godine uočene su pojave sušenja stabala u Srbiji u kulturama pinusa, crnog i belog bora. Razlog velikog interesovanja za pomeranje šumske granice je jasan, jer bi to imalo drastičan uticaj na planinske predele i njihove stanovnike.

Predviđa se da će klimatske promene imati dugoročne štetne posledice na distribuciju, funkciju i produkciju šumskih ekosistema.

Klimatske promene su direktna pretnja održivom razvoju čovečanstva sa očekivanim štetnim posledicama po životnu sredinu, zdravlje ljudi, dostupnost hrane i prirodnih resursa, ekonomiju i fizičku infrastrukturu.

Očekivano je da će urbane sredine pretrpeti najteže posledice klimatskih promena. Zna se da Zemlja postaje urbana planeta. Sve više stanovnika živi u gradovima i jasna je potreba za multidisciplinarnom razradom budućnosti naselja u svetlu klimatskih promena. U strategijama i planovima poslednjih godina sve je više zastupljen koncept održivog razvoja za rešenje problema koji imaju uticaj na životne sredine zbog klimatskih promena.

Klimatske promene na Zemlji i ekološka kriza kao posledica nekontrolisanog industrijskog razvoja, neefikasnih tehnologija i prekomernih korišćenja fosilnih goriva zagadili su atmosferu, uništili ozonski omotač, omogućili prekomernu radijaciju i globalno otopljavanje. U budućem planiranju seoskih i gradskih naselja mora se voditi računa o energetskim principima, kao i stvaranju humane i ekološke dimenzije koja nije danas razvijena.

Gradovi će morati da se prilagode klimatskim promenama tako što će ostvariti koncept raširene zelene infrastrukture. Moraće se preispitati odluke o namenama i načinu korišćenja gradskog zemljišta. Moraće se stvoriti mreža zelenih i otvorenih gradskih prostora u cilju očuvanja humanije populacije i prirode u gradu. Sama klima je bazični prirodni resurs i ima dominantan uticaj na ekosisteme kao i na stanje i razvoj društva i ljudske civilizacije uopšte.

U našem delu sveta u jugoistočnoj Evropi može se očekivati više temperaturnih ekstrema, manje padavina u toku leta, više rečnih poplava tokom zime, više temperature voda, varijabilnost u prinosu žitarica, veća opasnost od šumskih požara i manja stabilnost šumskih ekosistema. Ove predviđene promene mogu doneti dramatične posledice kao česte suše, nedostatak pijaće vode, smanjenje poljoprivredne proizvodnje, pojavu endemske gladi među siromašnim slojevima stanovništva, pojavu epidemija, migracije stanovništva u potrazi za vodom i hranom, kao i konflikti oko ograničenih resursa.