Recept dana, Vesti

Sretenje gospodnje – Dan državnosti

Sretenje gospodnje - Dan državnosti

Dan državnosti i ustavnosti

15. februar jedan je od najznačajnijih datuma za srpsku istoriju. Na ovaj dan obeležava se Dan državnosti i ustavnosti, kao i crkveni praznik Sretenje Gospodnje. Sretenje Gospodnje slavilo se kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je ovaj praznik ukinut, da bi se u Srbiji ponovo počeo slaviti 2002. godine.

Na Sretenje 1804. godine Karađorđe Petrović na saboru u Orašcu podigao je Prvi srpski ustanak protiv turske vlasti, a 1835. godine u Kragujevcu proglašen je prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav. 

Sretenje Gospodnje – susret Boga i čoveka

Sretenje Gospodnje kao crkveni praznik uvek se slavi četrdesetog dana posle Božića. Ovaj praznik slavi se još od 544. godina i vremena cara Justinijana kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Ovo je važan hrišćanski praznik jer predstavlja prvi susret Boga i čoveka.

Na Sretenje se veliča čistota Bogorodice koju je, po predanju, prvosveštenik Zaharija i otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za žene. Ovaj događaj opisan je u četvorojevanđeljima.

Običaji i verovanja

Postoji verovanje da se na današnji dan sreću zima i leto. Ako osvane sunčan dan, medvedi izađu iz svojih jazbina, uplaše se od sopstvene senke i vrate u zimski san, veruje se da će zima trajati još šest nedelja.

Na Sretenje Gospodnje običaj je da se pale sveće. Veruje se da plamen sveće ima magijsku moć i da štiti kuću od udara groma i drugih nesreća.

Na današnji dan mlade devojke posebno treba da obrate pažnju  koga će ujutru prvo sresti. Postoji verovanje da će im mladoženja u zavisnosti od toga koga su srele upravo biti takav i po izgledu i po naravi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.