Badnji dan – “Koliko varnica toliko parica”
Badnji dan, proslavljamo 6. januara, prethodi Božiću, najvećem hrišćanskom prazniku i rođenju Isusa Hrista. Badnji dan nosi naziv po badnjaku, grani hrastovog drveta, koja se na taj dan seče, unosi u kuću i uveče pali na ognjištu. Hrastovo drvo kao sveto drvo dovodi se u vezu sa dušama predaka dok je paljenje badnjaka vezano za ognjište kao središnji element ovog praznika.
Postoji verovanje da ako varnice iz badnjaka koji gori iskaču same da će u kući cele godine biti dosta meda.
Badnjak
Ranom zorom, muškarci pucnjima obeležavaju odlazak u seču badnjaka. U istočnoj Srbiji za badnjak se bira cer, dok u zapadnoj Srbiji to je hrast ili bukva. Seče se jedna veća grana koja se donosi kući i deli na više grančica. Badnjak koji domaćin donese iz šume, prislanja se na zid kuće, sa prvim mrakom unosi u kuću i pali na ognjištu. Pre sečenja drvetu se poželi „dobro jutro“, čestita praznik uz molitvu da porodici podari sreću i zdravlje, domaćin se prekrsti tri puta, pa sekirom seče badnjak. Pre sečanja drvo se pospe žitom ili daruje kolačem posebno umešenim za ovu priliku.
Na mesto gde je isečen badnjak u Šumadiji se stavlja polovina pogače, dok se druga polovina jede pri povratku kući, dok se u istočnoj Srbiji i na Kosovu, oko badnjaka obavija muška košulja. Ovo, po verovanju, sveto drvo ne sme se dirati golim rukama, tako da drvoseča ovom prilikom nosi rukavice.
Drvo se seče sa istočne strane, jer mora pasti na istok i oboriti se i iseći sa najviše tri udarca.
Tucindan
Badnji dan je i poslednji dan božićnog posta. Dan koji prethodi Badnjem danu je Tucindan , dan kada se kolje i priprema božićna pečenica ili pečenje i kada po verovanju ne treba tući decu, jer će deca u tom slučaju cele godine biti neposlušna i nevaljala.
Priprema božićne pečenica je drevni paganski običaj prinošenja žrtve rađanju novog Boga.
Verovanja i običaji
Veruje se da iver koji se odvoji od badnjaka ima magijsku moć i upravo zato se naročito vodi računa da iver ne padne na zemlju. Stavljanje ovog ivera u posudu za kajmak čini da kajmak bude debeo kao iver, dok iver na košnici štiti pčele u košnicama. Iver se stavlja i u vodu koju bolesnik pije kako bi što pre ozdravio. Predveče se, na Badnji dan, stoka posipa solju, žitom i projom.
Ovim činom domaćin stoku čuvao od poroka i zlih čini. Na Badnji dan ništa se nikome ne pozajmljuje iz kuće. Veruje se da na ovaj dan treba vratiti sve pozajmljeno, ali i pomiriti se sa svima sa kojima ste u svađi, kako bi Vam cela naredna godina protekla u miru i slozi.
Ako je na Badnji dan oblačno, veruje se da će biti rodna godina.
Badnje veče
Badnja trpeza
Badnje veče počinje zajedničkom porodičnom večerom na kojoj se okupljaju svi članovi porodice. Bogata trpeza za Badnje veče je posna. Najčešće se spremaju riba, pasulj, posne pite i posni kolači. Na trpezi za Badnje veče ne sme da izostane ni med sa orasima koji se posle badnje večere u kući čuva kao lek.
Pasulj je jelo koje se sprema za duše pokojnika, dok se riba simbolično vezuje za Isusa Hrista. Običaj je da se rakija ili vino ne smeju popiti do kraja kao i da čaša i flaša sa pićem ne smeju stajati prazni na stolu. Na stolu za kojim se večera, pored posne trpeze, stoji i korpa u kojoj je poređano voće kao i dezertni tanjir sa suvim šljivama, smokvama, orasima, bademima i slično.
Na stolu je i žito koje nas podseća na početka novog vegetacionog perioda i novog života.
Odavanje pošte precima
Pre početka večere, domaćin uzima četiri oraha i svaki baci u po jedan ćošak kako bi umilostivio pretke nakon čega večera protiče u slozi i miru. Po narodnom verovanju, orasi se jedu samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića orasi ne diraju. Tokom Badnje večeri, preko posne trpeze simboličI se uspostavlja veza sa precima. U mnogim krajevima večera se na podu i slami. Badnja večera posvećena je umrlim precima koji se na taj način pozivaju u kuću.
Dok traje večera vladaju mir i blagostanje među ukućanima. Na ovaj način odajemo poštu precima, ali se i podsećamo na to koliko je porodica i sloga u porodici važna. Za vreme večere ukućani čekaju jedni druge, od stola ustaju svi zajedno tek kada svi završe sa večerom što je veoma važno da tokom ovog perioda porodica bude složna i na okupu.
Badnjak i slama na podu
Predveče domaćin u kuću unosi badnjak i slamu. Običаj sečenjа bаdnjаkа se vezuje zа vitlejemske pаstire koji su saznavši dа se rodio Isus Hrist, isekli grаne badnjaka, odneli u pećinu i nаložili ih kako bi zagrejali Hristа i njegovu mаjku. Paljenje badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju među ukućana, dok svetlost vatre tera mrak praznoverja, neznanja i neverovanja.
Slama se stavlja ispod stola, gde ostaje sve vreme Božića, simboliše slamu na kojoj je rođen Isus Hrist, podseća nas na važnost skromnosti i umerenosti čijim unošenjem u naše domove unosimo i Božji blagoslov.
Običaji i verovanja
Većina običaja za Badnji dan i Badnje veče zasnovana je na saznanju da počinje Nova godina i na verovanju da se ovih dana odlučuje o sudbini kuće i ukućana za narednu godinu. Postoji verovanje da ako ima dosta pepela na badnjaku koji je goreo na ognjištu, da će zima biti jaka i sa dosta snega.
Deo pepela koji je nastao gorenjem badnjaka čuva se, meša sa vodom i pije kao lek protiv glavobolje i kao zaštita od besnila kod životinja Veruje se da će momak i devojka koji prespavaju na božićnoj slami tu noć sanjati osobu za koju će se udati, odnosno oženiti.
Na Badnji dan i na Božić vatru na ognjištu ne treba raspirivati duvanjem, već granama lišća kako vetar ne bi otresao pšenicu i kako se stoka ne bi nadimala od trave.