Želite da kupite nov televizor ali zbunjuju Vas različite oznake u njihovim imenima? HD Ready, Full HD, Ultra HD, 2k, 4k, 720p, 1080p, 2160p… šta sve to znači?
Nekada je bilo tako jednostavno – odaberete željenu dijagonalu, odnosno veličinu ekrana – i to je sve. Sada – deluje kao da Vam je potrebno napredno znanje elektronike. I to samo kako biste se vikendom opustili uz utakmicu engleske lige ili dobru seriju pred spavanje.
Ali ne brinite, jednom kada ovladate ovim terminima veoma je lako napraviti razliku između različitih modela televizora. I kvaliteta slike koji od njih možete očekivati. Zato krenimo odmah od termina koji je svima verovatno već poznat – rezolucije.
Svi znamo šta rezolucija znači pri kupovini monitora – broj pixel-a koji dati monitor podržava. Drugim rečima, rezolucija je broj horizontalnih i vertikalnih redova samostalnih piksela koji u svakom trenutku mogu prikazati različitu boju i tako zajedno formirati sliku na ekranu.
Rezolucija 800×600 znači da postoji 800 kolona i 600 redova piksela, odnosno 480.000 piksela koje monitor može prikazati. Što je ekran monitora veći, to su veći i pikseli. Tako dolazimo do toga da broj piksela mora rasti sa povećanjem ekrana ukoliko želimo jasnu i glatku sliku.
Rezolucija je bitnija za računare pošto isti monitor u zavisnosti od podešavanja može prikazivati sliku različitih dimenzija i različitog odnosa visine i širine. Za razliku od njih, televizori su standardizovani i visina prikaza obično automatski podrazumeva i određenu širinu.
Naravno, postoje izuzeci, ali kada govorimo o modernim televizorima širokog ekrana, odnos je obično 16:9, tj. u tom odnosu se nalazi broj vertikalnih i horizontalnih linija piksela.
Sada kada nam je jasnija rezolucija, možemo preći na brojeve u imenu – 720, 1080, 2160…
Kao što smo rekli, odnos visine i širine ekrana televizora je standardizovan i iznosi 16:9. Drugim rečima, obe dimenzije se mogu iskazati samo jednom, i kod televizora to je visina.
Broj u nazivu televizora kao što je 720, 1080, 2160 i sl. znači da postoji toliki broj horizontalnih linija piksela i njima odgovarajući broj vertikalnih. 720 je dakle ekvivalent rezoluciji 1280x720, 1080 – 1920x1080, 2160 – 3840x2160 itd.
Postoje i brojevi manji od 720, odnosno rezolucije sa visinom manjom od 720 piksela. U ovom trenutku bitno je zapamtiti da kod televizora ovaj broj uvek označava visinu, čak i ako se radi o različitom standardu.
Analogni televizori obično nose oznaku 576 ili 480 ali njihova rezolucija je u odnosu 4:3, tako da će se kod njih broj horizontalnih piksela razlikovati.
Osim broja, svaki model karakteriše i slovo. Obično je to slovo “P” ali neretko i “I”. U čemu je dakle razlika između dva televizora sa istom rezolucijom kod kojih se ovo slovo razlikuje?
P i I su skraćenice engleskih reči “progressive” i “interlaced” i označavaju način na koji se horizontalne linije piksela prikazuju na ekranu.
Video se sastoji od niza slika čiji broj varira ali obično je 25-30 u sekundi (nekad i 60, ali neretko i manje od 25). Ukoliko rezolucija ima oznaku P, to znači da se u svakom frejmu, odnosno svakoj slici, prikazuju sve horizontalne linije piksela.
Oznaka I znači da se u svakom frejmu prikazuje svaka druga linija piksela, naizmenično, prvo parne pa neparne. Drugim rečima, 1080i nikada nema prikazanih svih 1080 linija piksela u istom trenutku. Računa se na naš mozak da sklopi sliku koja je veće rezolucije od stvarne.
Zbog toga video sa oznakom I često može delovati kao da treperi, podrhtava ili je mutan. Razlog je taj što zapravo ni u jednom trenutku ne vidite punu sliku na ekranu, već samo pola. Zato se televizori sa oznakom 1080i (koja je najčešća) ne smatraju Full HD televizorima.
Ali više o tome u nastavku…
SD, ED i HD su skraćenice engleskih termina Standard definition (standardna definicija), Enhanced definition (poboljšana definicija) i High definition (visoka definicija). Svi ovi termini odnose se na sposobnosti ekrana da prikaže sliku određene rezolucije.
Kada pričamo o savremenim televizorima uvek govorimo o visokoj definiciji (HD).
I, konačno, dolazimo do najbitnijeg dela ovog teksta a to je definisanje termina koje najčešće srećete prilikom odabira televizora.
HD Ready je ekvivalent kvaliteta slike 720p, odnosno 720 horizontalnih linija piksela. S obzirom na to da je odnos visine i širine televizora standardizovan i iznosi 16:9, to znači da HD Ready kvalitet odgovara rezoluciji 1280×720 piksela, tj. 921.600 piksela.
Standard je uveden jer su mnogi proizvođači zloupotrebljavali ovaj izraz za televizore koji nisu bili u stanju da prikažu sliku HD kvaliteta. Sredinom 2000-ih bilo je dovoljno da televizori budu u stanju da prikažu sliku digitalnog signala, iako nije bila u originalnoj rezoluciji, da se nazovu HD Ready televizorima.
Nakon uvođenja standarda, samo televizori koji su u stanju da prikažu sliku rezolucije minimum 720p mogli su da se nazovu HD Ready televizorima.
Full HD (FHD) je sledeći, viši kvalitet slike koju je televizor u stanju da prikaže. Ekvivalent je kvalitetu 1080p, odnosno 1080 horizontalnih linija piksela. Kao i sa prethodnom, zbog standardizovanog ekrana u razmeri 16:9, rezolucija ovih televizora iznosi 1920×1080, odnosno 2,1 megapiksela.
Full HD je trenutno najprisutniji standard kvaliteta slike. To je rezolucija u kojoj većina pametnih telefona snima video, standardna rezolucija prikaza na Youtube-u, kvalitet signala HD kanala većine kablovskih operatera, rezolucija videa online servisa poput Netfix-a, HBO Go, Hulu itd.
Dva televizora mogu imati istu dijagonalu, tj. veličinu ekrana ali u zavisnosti od standarda prikaza zavisi i kvalitet slike koju prikazuju. Full HD TV od 32″ (inča) imaće mnogo bolji kvalitet slike od HD Ready TV-a od 32″, iako im je površina prikaza ista.
Iako su televizori sa oznakom 1080i u stanju da prikažu sliku FULL HD rezolucije (1920×1080), s obzirom da ne prikazuju svih 1080 linija piksela u istom trenutku, oni se ne smatraju Full HD televizorima već HD Ready televizorima!
Kao i u prethodnim primerima, Ultra HD ili UHD odnosi se na sposobnost televizora da prikaže sliku određenog kvaliteta, i to minimum 2160p, tj. rezolucije 3840×2160 piksela (8,3 megapiksela); Odnosno da prikaže 2160 horizontalnih linija piksela.
Ova rezolucija se obično zove i UHD-1, dok je UHD-2 ekvivalent kvaliteta 4320p (7680×4320 piksela – 33,2 megapiksela).
2160p se obično naziva i 4K UHD a 4320p – 8K UHD. Ime je pogrešno preuzeto iz potpuno različitog formata slike ali se vremenom zadržalo i postalo uobičajeno i standardno. Zbog toga treba i njemu posvetiti pažnju.
Kao što smo pomenuli, rezolucija televizora se izvodi od njihove vertikale. 720 – 1280x720, 1080 – 1920x1080 itd. Međutim, postoje neki drugi standardi koji se izvode od horizontale i od njih potiču nazivi 2K, 4K i 8K.
Termini 2K, 4K, 8K i drugi potiču iz profesionalne video produkcije i filmskih standarda. Rezolucija videa za prikaz na velikom platnu nije u odnosu 16:9 (1,78:1) već 1,9:1. Zbog toga standard 4K ne iznosi 3840×2160 već 4096×2160 piksela.
Iako je broj horizontalnih linija piksela isti, broj vertikalnih se razlikuje. Za profesionalnu i filmsku produkciju kvaliteta 2160p on je 4096, tj. nešto preko četiri hiljade. Otud i naziv 4K.
Lako je videti kako su ovi standardi postali ekvivalenti i pored očigledne razlike u karakteristikama. Tako ćete često naići na naziv 4K UHD, što je ekvivalent kvaliteta slike 2160p (UHD-1). Ili 8K UHD što je ekvivalent 4320p (UHD-2). Na isti način, kada se za kvalitet slike kaže da je 2K FHD, obično se misli na kvalitet 1080p, tj. Full HD.
Za kraj, pogledajte i paralelno poređenje dva televizora 1080p i 4K kvaliteta. U zavisnosti od Vaših standarda, udaljenosti od ekrana, konačno i samog signala ili izvora (kablovska televizija, Blu-ray disk itd.) zavisi i koliko će razlike u kvalitetu biti primetne.
VIDEO (3:25):
Nemate nalog?
Napravite nalog
