slava-djurdjic

Sveti Djordje – Djurdjic

Pravoslavni vernici 16. novembra obeležavaju praznik posvećen prenosu moštiju Svetog Georgija, u narodu poznat kao Đurđic. Po crkvenom tumačenju na ovaj dan obnovljen je hram svetog Georgija (Đorđa) u Lidiji, gde je i sahranjeno njegovo telo. Đurđic je slava mnogih porodica i mesta, a smatra se esnafskom slavom obućara i krojača.

Sveti Georgije (Đorđe)

Svetog Georgija crkva spominje kao velikomučenika i borca za hrišćanstvo koji je odbio poslušnost caru Dioklecijanu, progonitelju hrišćana. Pogubljen je 303. godine zbog izjave da se ne plaši da umre za svoju veru. Po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo.

slava-djurdjic

Đurđic i Đurđevdan

Sveti Đorđe je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje, 16. novembra, kao praznik prenosa moštiju svetitelja (Đurđic) i 6. maja, kada se obeležava dan njegove smrti (Đurđevdan).

Svi koji slave Đurđic za slavsku ikonu imaju ikonu na kojoj svetac stoji sa mačem ili kopljem u desnoj ruci, dok oni koji slave Đurđevdan, za slavsku ikonu uzimaju ikonu na kojoj je Sveti Đorđe prikazan na konju kako probada i ubija aždaju, simbol paganske vere.

U crkvenom kalendaru Đurđevdan je obeležen crvenim slovom, dok je Đurđic obeležen crnim slovom. Ako padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda ili petak) sprema se posna trpeza.

Mratinci ili Vučji dani

Dani od Đurđica (16. novembra) do Svetoga Mrate (24. novembra) nazivaju se Mratinci ili Vučiji dani jer je sveti Mrata zaštitnik vukova. U ovom periodu običaj je da se ništa ne daje iz kuće, da se ne prede vuna i da se ništa ne pere. Žene ne rade ručne poslove, a krojači i obućari treba da odmaraju.

U ovom period strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u tom slučaju zadesiti velika nesreća koja će ih pratiti cele godine. U vreme Mratinaca svetac nadgleda kako se ko ponaša i naređuje vukovima da kazne sve koji nisu vredni. Domaćina koji ne poštuje Svetog Mratu naročito kazni tako što mu šalje hromog vuka, poznatog kao kriveljan.

Narodna verovanja i običaji

Po narodnom verovanju zima dolazi za Đurđic, a odlazi sa Đurđevdanom. Ako je vreme za Mratince maglovito, zima će biti maglovita i promenljiva, a ako je vedro, zima će biti jaka.

Na današnji dan ne rade se teški poslovi i žene ne rade ručne radove.

Narod Svetog Đorđa ubraja u zaštitnike, koji se odaziva ljudima u nevolji sa željom da im pomogne. Pojavljuje se kao mladi vitez na konju, a naročito pomaže onima koji ga slave.

U nekim krajevima Đurđic se slavi kao imendan. Svi koji nose ime Đorđe, Đurđica, Đurđa, Georgije, Georgina, Gina, na današnji dan ništa ne treba da rade već da dan posvete Svetom Đorđu i molitvama kako bi u narednom periodu bili srećni.

Torta sa malinama

Lagana, ukusna i osvežavajuća torta sa pregršt nežnih malina biće pravo iznenađenje na Vašoj slavskoj trpezi.

torta-sa-malinama

Sastojci

  • 900 g šlaga
  • 600 ml kisele vode
  • 300 g mlevene plazme
  • 300 g malina
  • 200 g eurokrema

Priprema:

Umutiti 300 g šlaga sa 200 g kisele vode, dodati mlevenu plazmu i sve dobro promešati. Posebno umutiti 300 g šlaga sa 200 g kisele vode, dodati maline i promešati. Posebno umutiti i 300 g šlaga sa 200 g kisele vode, dodati eurokrem i dobro promešati.

U dublji pleh sipati masu sa mlevenom plazmom, preko dodati masu sa malinama i na kraju ravnomerno rasporediti masu sa eurokremom. Na vrh torte namazati umućeni krem-šlagom.

Prijatno!

Podelite