sveti-mitrovdan

Mitrovdan

Srpska pravoslavna crkva 8. novembra po  gregorijanskom  ili 26. oktobra po julijanskom   kalendaru slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatijeg kao Mitrovdan. Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija je nepokretan (stajaći) praznik, svake godine se slavi istog datuma, 8. novembra. i u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom. Ovaj datum se u predanjuoznač ava i kao hajdučki rastanak i doba godine kada počinje zima. U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava. Po broju koji slave ovu slavu, Mitrovdan je na petom mestu najvećih srpskih slava.
Kod Srba je običaj da se osobama po imenu Dimitrije daju nadimci Mita ili Mitar zbog čega je i dan Svetog Dimitrija dobio narodni naziv Mitrovdan.

sveti-mitrovdan

Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski

Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski stradao je zbog širenja hrišćanstva. Rođen je u Solunu u 3 v.n.e u vreme vladavine cara Maksimilijana (240-310) koji ga je postavio za vojvodu nadajući se njegovoj podršci u progonu hrišćana. Međutim, Dimitrije je javno propovedao hrišćanstvo, caru priznao da je primio Hristovu veru zbog čega ga je car kaznio i bacio u tamnicu. U tamnici je mučen i pogubljen 306. godine.
Rimski vojnici su ga zatekli u ćeliji u molitvi i iz daljine gađali kopljima jer nisu smeli da mu priđu. Njegovo telo su bacilli, ali su hrišćani telo krišom uzeli i tajno sahranili. Iz tela mučitelja poteklo je miro, grob mu je mirisao na bosiljak zbog čega je i nazvan Mirotočivi. Na mestu gde su ga Solunski hrišćani tajno sahranili podignuta je crkva, a Sveti Dimitrije proglašen je zaštitnikom grada Soluna.
Mošti svetog Dimitrija nalaze se u Solunu. I danas se veruje u lekovitost i čudotvornu snagu njegovih moštiju. Veruje se i da pomaže svakome ko izgovara ili priziva njegovo ime. Kao zaštitnik Soluna više puta se javljao i spašavao grad od zemljotresa i raznih nesreća.

Sveti Dimitrije, Srbi, Grci i Rusi

Svetog Dimitrija slave Srbi, Grci i Rusi. Sveti Dimitrije je zaštitnik grčkog grada
Soluna, dok ga Rusi smatraju pokroviteljem Sibira. Praznik Svetog Dimitrija je
jedan od najvećih praznika u ruskoj crkvi. U Srpskoj crkvi posvećeno mu je više od 120 hramova uključujući crkvu u Pećkoj Patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani kao i crkvu na Novom Beogradu.

Na grbu grada Sremske Mitrovice lik Svetog Dimitrija se nalazi od 1388. godine. Jedna od najlepših predstava Svetog Dimitrija nalazi u manastiru Dečani na Kosovu i Metohiji gde je svetitelj pored Svetog Đorđa prikazan u ratničkoj opremi sa štitom i šlemom.

Mitrovdan – hajdučki rastanak

Mitrovdan je legendaran i naročito poznat u epskim pesmama kao trenutak kada su se hajduci rastajali kako bi prezimili zimu kod svojih jataka i ponovo se sastajali na Đurđevdan sledeće godine, odakle i potiče svima poznata izreka Mitrovdanak – hajdučki rastanak, Đurđevdanak – hajdučki sastanak.

Verovanja na Mitrovdan

Postoji verovanje da uoči Mitrovdana svako treba da bude kod svoje kuće jer će u suprotnom cele godine noćivati po tuđim kućama. Takođe, veruje se da je loše ostavljati poslove oko kuće ili na njivi posle ovog velikog praznika kada stiže zima i vreme postaje varljivo i promenljivo.

Postoji verovanje da se na Mitrovdan može predvideti kakva će biti zima. Veruje se da ako je oblačno na ovaj dan da nas čeka topla zima, ako je vedro da će zima biti oštra, a ako pada sneg na Mitrovdan kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi decu koliko god da su ona taj dan nešto pogrešila ili bila bezobrazna jer će ona onda cele godine biti nestašna i neposlušna.

U Šumadiji na Mitrovdan u svaki ugao sobe stavlja se oblutak (kamen) da ukućane brani od miševa. Ženama se na ovaj dan zabranjuje da diraju vretena, češljeve i makaze. Na Mitrovdan je postojao i običaj da se otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i unajmljuju novi.

Mitrovske zadušnice

Uoči ovog praznika obeležavaju se Mitrovske zadušnice. U crkvama se služi Sveta liturgija i parastos, ljudi odlaze na groblje gde se pale sveće za pokojnike, a sveštenici čitaju molitve za preminule. Običaj je da se na groblje nosi hrana koja se postavlja i služi na grobovima. Pored žita, tu su peciva, pite, kolači, rakija, vino, voda i kafa. Postoji verovanje da hranu sa groba na Mitrovskim zadušnicama ne treba odbiti, da je tako nešto učiniti veliki greh, pa čak i uvredu prema umrlima.

Podelite